Kako Biblija Definise Greh

Šta je greh? Dali razumemo kako se greh definiše u Bibliji? Ako smo Hrišcani, treba da izbegavamo greh - ali kako cemo izbegavati greh ako ne razumemo šta to tacno znaci. Greh je objašnjen u Bibliji mnogo puta, i u svakom objašnjaju vidi se bolje razumevanje te teme.

Dva Široka Pojma

Hebrejske i Grcke reci koje su prevedene "greh" u Bibliji vecinom se odnose na dva glavna pojma. Prvi pojam je "prekršaj", što znaci "prekoraciti preko", ili "prestupiti odredjenu granicu ili limit". Ovaj pojam moze se uporediti sa fudbalskim igralištem gde su ocrtane linije granice u kojima se mora igrati. Kada igraci predju granicne linije, prekršaj je napravljen, izašli su van igrališta. Svi igraci moraju da se drze te ogranicenosti igrališta.

Vecine drugih reci koje su prevedene "greh" u Bibliji obuhvataju još jedan drugi pojam: "promašiti oznaku ili cilj". Opet cemo uzeti sportsku analogiju. Ako igrac šutira fudbal prema golu i promaši, promašio je cilj prema kom je šutirao. Taj pojam greha ukazuje da smo krenuli u jednom pravcu, ali smo na putu skrenuli van kursa prema drugom pravcu. Više se ne ide prema našem zeljnom pravcu, a rezultat je nepostignut pocetni zeljni gol. Izgubili smo pravac, promašili smo cilj.

Ovaj drugi pojam obuhvata još jedan aspekat, "neizvršenje mere standarda". Na primer, uspeh ili neuspeh na akademiji je ocenjen prema minimalnom standardu. Ako ne zadovoljimo taj minimalan standard, ispit ili kurs nije polozen. Uspeh preko minimalnog standarda se ocekuje, sve ispod standarda je neuspeh. Kada nepredjemo standard, "promašimo cilj" i nepolozimo kurs. Promašaj cilja je moguc kada se promaši zeljni gol, ili kada se padne ispod minimalnog standarda. U obe situacije nismo uspeli da dostignemo postavljenu ocenu ili oznaku.

U jednom i drugom pojmu, to jest, u prekršaju ili promašaju, nalazi se još jedan osnovni zahtev. Ako prekršimo odredjenu granicu ili limit, onda moramo da imamo pre svega granicu ili limit da bismo ga prekršili. Ako promašimo oznaku, onda moramo imati oznaku ili standard koji cemo promašiti.

Greh je tako prekršaj onih granica koje je Bog postavio za nas, ili promašaj cilja koje je Bog postavio za nas.

Bozja rec je veoma vazna zato što u njoj su objašnjene granice i standardi koje je Bog postavio celom covecanstvu. Bozja rec definiše limit igrališta u našem zivotu i cilj na koji moramo da ciljamo, kao i taj najmanji standard koji se ocekuje da ga polozimo. Objašnjenje greha u Bibliji pruza vid standarda koje je Bog postavio za nas! Ti standardi opisuju odgovornost koju Bog prima ili ne prima. Bozja rec pruza razum i objašnjenje ljudskog ponašanja koje uspeva po Bozjem standardu i koje ne uspeva, to jest, opisuje fundement principa koji dozvoljavaju zivot.

Opis greha u Bibliji nije dat kao nešto obicno, arbitrarno, ono što se moze ili ne moze raditi. Umesto toga, opis greha pokazuje kako Bog zivi. Njegove iste duhovne principe, Njegov isti standard ponašanja koje ocekuje od celog Njegovog stvorenog covecanstva.

Recenice u Svetom Pismu koje definišu greh dodaju objašnjenja granica i standarda koje je Bog postavio za nas. One definišu granicu igrališta u našem zivotu, kao i cilj prema kome moramo da ciljamo i minimalne standarde koji se ocekuju da bismo polozili test.

Prekršaj Bozjeg Zakona

Koje su to granice i standardi koje je Bog postavio za nas a koje definišu greh? Najosnovnije objašnjenje greha je u Prvoj poslanici Jovanovoj, Glavi 3:4: "Svaki koji cini grijeh i bezakonje cini: i grijeh je bezakonje" (Sveto Pismo Staroga i Novoga Zaveta, Izdanje Biblijskog Drustva Beograd, 1974.god., nedvomisleno cela tvrdnja).

Ovde Bog definiše granicu covecanstva. Bog kaze da je greh prekršaj Njegovog svetog, duhovnog zakona.
"Tako je dakle zakon svet i zapovijest sveta i pravedna i dobra. Dobro li dakle bi meni smrt? Boze sacuvaj! nego grijeh, da se pokaze grijeh dobrom cineci mi smrt, da bude grijeh odviše grješan zapovešcu. Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam tjelesan, prodan pod grijeh" (Rimljanima poslanica, glava 7:12-14).

Prekršaj Bozjeg zakona - ili prekoracanje te Bozanske granice koje je Bog postavio za nas - je greh.

Rec koja je prevedena "bezakonje" sa grckog jezika je "anomia," koja znaci bez zakona ili protiv zakona. Koncept koji je ovde prenesen je da je greh aktivan prekršaj Bozjeg zakona i osnovnih moralnih principa. Ovo je pregled postupaka koji nisu samo van granica Bozjeg zakona, nego su namerni, buntovni, protiv Bozjih zakona - koji namerno gaze i odbijaju Bozje granice.

Bog je dao celom covecanstvu Njegov zakon u nameri da pokaze Svoju ljubav. Bozji zakon definiše kako da se pokazuje ljubav prema Bogu i prema covecanstvu.
"Gle, iznesoh danas preda te zivot i dobro, smrt i zlo. Jer ti zapovijedam danas da ljubiš Gospoda svojega hodeci putovima njegovijem i drzeci zapovijesti njegove i uredbe njegove i zakone njegove, da bi ziv bio i umnozio se, i da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u zemlji u koju ideš da je naslijediš" (Peta knjiga Mojsijeva, glava 30:15-16).

"I upita jedan od njih zakonik kušajuci ga i govoreci: Ucitelju! koja je zapovijest najveca u zakonu? A Isus rece mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveca zapovijest. A druga je kao i ova: ljubi bliznjega svojega kao samoga sebe. O ovima dvjema zapovijestima visi sav zakon i proroci" (Jevandjelje po Mateju, glava 22:35-40).

"Jer je ovo ljubav Bozija da zapovijesti njegove drzimo; i zapovijesti njegove nijesu teške" (Prva poslanica Jovanova, glava 5:3).
Greh je prekršaj Bozjeg zakona ljubavi. Bog je pokazao pravac ka mirnom zivotu, harmoniji s Njim i sa celim covecanstvom. Bozja Rec definiše naš pravac zivota. Kada grešimo, kršimo ili prekoracujemo Bozju granicu i prestupamo Bozji zakon.

Šire Objašnjenje Greha

Za sada smo videli jedan Bozji standard koji je postavljen celom covecanstvu. Bog ocekuje pokoravanje Njegovom zakonu. Bozji zakon definiše dozvoljeno ponašanje i postupke. Prekršaj Bozjeg standarda je prekršaj granice koju je Bog postavio.

Pitanje: Dali postoje druge granice i nacina kojim Bog dublje definiše greh? Da li još ima postupaka i ponašanja koji su greh? Šta bi bilo s postupcima i sa ponašanjem koje nije pokriveno Bozjim zakonom?

        Prva poslanica Jovanova, Glava 5:17 pruza šire objašnjenje greha:
"Svaka je nepravda grijeh..."
        Drugi aspekti Biblije daju još bolje razumevanje tog znacajnog aspekta:
        "Svaki pogrešan postupak je grijeh" (Novi zavet dvadesetog veka).
        "Svako delo pogrešnog cina je grijeh" (Filipsov savremeni engleski Jezik Biblija).
        "Svaka vrsta pogrešnog rada je grijeh" (Uejmout Novi zavet u modernom govoru Biblija).
        "Sva griješnost je grijeh" (Mafetov prevod Biblije).

Jednostavno objašnjenje ove recenice Biblije je, ako je neki postupak ili ponašanje pogrešno - greh je. Rec prevedena "nepravda," "pogrešan postupak," "pogrešan rad," i "grešnost" u ovim stihovima Biblije je prevedena od grcke reci "adikia." Recnik Izlaganja Biblijskih Reci, definiše rec "adikia," kao "postupak koji je razlog predvidjene štete drugima je prekršaj Bozjeg standarda" (Lorens O Ricards, Zondervan, Grand Rapids, 1985, "Greh").

Druge misli o toj reci, i njeni glagoli su "zlocinci," "nepošteni," "nepravedni," "rdjavi," "neverni," "da oštete," "da maltretiraju," "da uvrede," i "da pogrešno cine [drugome]" (ibid.).

To znacenje ide dalje od naših fizickih postupaka i prelazi na ono što se dešava u našoj glavi - u našim mislima. Greh ukljucuje ne samo fizicku akciju, nego i naše misli i stavove.

Sada se vidi pocetak još jednog, drugacijeg standarda. Standard koji ukljucuje ne samo naš rad, nego i naše misli. To jest, to što smo iznutra, u srcu!

Hristos otkriva osnovni princip

Isus Hristos obaveštava o tom standardu u knjizi (Jevandjelju po Mateju, glava, 5:21-22):
"Culi ste kako je kazano starima: ne ubij; jer ko ubije, bice kriv sudu. A ja vam kazem da ce svaki koji se gnjevi na brata svojega ni za što, biti kriv sudu; a ako li ko rece bratu svojemu: raka! bice kriv skupštini; a ko rece: budalo! bice kriv paklu ognjenom."

Jedan zajednicki (svetski) shvacen standard ponašanja je uzdrzavanje od ubistva ljudskog bica. Ako neko izvrši ubistvo, osuda tog ubice je smrt. Ali sada, Isus skrece još jasniju paznju na princip tog zakona: Ako neko misli o drugom da je bezvredan, taj pogled na drugog, da je nezasluzan zivi ili postoji, onda, je ta osoba u opasnost vecne smrti, ne samo fizicke smrti. Isus Hrist je pokazao da greh ukljucuje ne samo fizicku akciju, nego i naš smisao i stav.

Ovo je Isus dalje objasnio u recenici u stihu, 27-28:
"Culi ste kako je kazano starima: ne cini preljube. A ja vam kazem da svaki koji pogleda na zenu sa zeljom, vec je ucinio preljubu u srcu svojemu."

Hristos objašnjava da taj greh nije definišen samo u fizickoj akciji. Ako dozvolimo i obdrzimo takve misli u umu, grešni smo. Vec smo psihicki prekoracili granicu, gazili smo limit koji Bog postavlja za nas.

Svi moramo da shvatimo da greh pocinje u umu.

Kada se zle misli zadrze u umu, one konacno imaju potencijal da skoce iznenada u akciju vodeci nas u fizicki greh. Biblija kaze da smo svi tacno, ono što imamo u mislima:
"Jer kako on tebe cijeni u duši svojoj tako ti jelo njegovo" (Price Solomunove, glava 23:7).

U Svom vremenu Isus je govorio narodu koji je bio obsednut fizickom cistocom i verskim pranjem da nije to što ide u telo unutra što nas prlja, nego zlocin koji je vec u umu koji nam snizava vrednost:
"Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje? A što izlazi iz usta od srca izlazi, i ono pogani covjeka. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lazna svjedocanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani covjeka, a neumivenijem rukama jesti ne pogani covjeka" (Jevandjelje po Mateju, glava 15:17-20).

Ljudski razum nevidi i nema branu protiv ulazka pogrešnih misli u um. Mnogo puta ljudski razum pruza uzivanje, zadovoljstvo, zabavljanje i zanimaciju. Ali konacno, sve grešne misli vuku na greh, a rezultat je gazenje Bozjih zakona. Isus Hristos poucava narod da poremeti taj proces pre pocetka, da ne dozvoli ulazak pogrešnih misli u um, da izbaci te misli ako su vec unutra i da im nedozvoli dublje razvijanje.

Svi moramo da shvatimo da greh pocinje u umu. Kada dozvolimo da zle misli udju u um i ako ih neizbacimo, konacno ce te zle misli imati mogucnost da skoce iznenada u akciju i povedu nas u fizicki greh.

Nemojte kaljati vašu savest

U Rimljanima poslanici, glavi 14, Bog otkriva još jedan nacin kojim se pada ispod Njegovog standarda. U toj glavi Apostol Pavle piše jevrejskim hrišcanima. U pismu diskutuje kako njihova pozadina ima uticaj na druge hrišcane. Za vreme rimskog doba jevrejski hrišcani iz drugih nacija su pratili puno razlicitih praznika, ukljucujuci dane veselja i posta kada su izbegavali neku hranu i jeli posebnu vrstu hrane. Jevrejski hrišcani nisu drzali takve obicaje. Oni su jeli normalno za vreme tih praznika, ali novi clanovi koji su došli iz rimske pozadine našli su se uvredjeni time. Jevrejski clanovi Crkve su verovali da jesti ili nejesti jednu vrstu specificne hrane u specificnim danima u kalendaru je pogrešno postupanje u hrišcanskoj veri.

Apostol Pavle je odgovorio taj problem u (glavi 14:19-22). Kazao je jevrejskim hrišcanima da budu pazljivi prema onima koji su noviji i prema tome slabiji u veri. Pazite šta je Apostol Pavle kazao u 23oj recenici:
"A koji se sumnja osudjen je ako jede, jer ne cini po vjeri: a štagod nije po vjeri greh je."

Ovde vidimo treci standard koji objašnjava greh za nas: "Štagod nije po veri greh je." U ovom kontekstu objašnjeno je da ako prekršimo našu savest, grešimo. Ako uradimo to što osecamo da je pogrešno, onda grešimo.

Zašto je to greh? Zato što u psihicnom i duhovnom nacinu pravimo kompromisna rešenja. Doveli smo u pitanju nešto što smo vec znali da nije ispravno. Kad pravimo kompromis, rušimo svoj karakter.

Karakter je kritican

Bog ocekuje da gradimo duhovno zreo, Bozji karakter u ovom zivotu. Bog ocekuje da sve više i više postanjemo kao On.
"Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski" (Jevandjelje po Mateju, glava 5:48).

Bozji karakter se gradi u nama kad se drzimo verni onome što je dobro i kad se odupiremo primamljivim ponudama koje nas vuku da cinimo to što znamo da ne valja. Takodje, Bozji karakter se gradi kada verujemo da snaga izdrzavanja bilo kakve sudbine koja nas ceka u zivotu dolazi s neba, od Boga. Kompromis ruši karakter.

U momentu kompromisa predajemo se. Posle svakog popuštanja uvidja se da je otpor mnogo tezi sledeci put kada ponovo naidje takva primamljiva ponuda.

Jedna od podmuklih odlika kompromisa je da se on širi. Ako zgrešimo, uvidjamo da je sledeci put greh mnogo lakši. Kompromis raste kao rak. U pocetku je spor, ali se onda brzo širi. Pre nego što smo svesni, iznenada, nadjemo se u borbi za naš duhovni zivot. Zbog toga Gospod veli da ako naši postupci nisu iz poverenja naše vere, ako krše našu savest, greh su.

Sigurnost je potrebna za svaki rad u našoj veri. Takodje je sigurnost potrebna da svaki rad bude tacan i prihvatljiv u Bozjem standardu - ili da se ne uradi. Sigurnost je potrebna za to da su svi naši putevi dobri i da je naša savest cista. Zbog toga je vazno da pristojno vaspitamo našu savest, da obdrzimo saglasnost s Biblijom.

Prepoznanje onog što je tacno i onog što nije nije prirodna sposobnost ljudskog bica.
"Znam, Gospode, da put covjecji nije u njegovoj vlasti niti je covjeku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim" (Knjiga proroka Jeremije, glava 10:23).

Bozje uputstvo objašnjava da se prepoznaje ono što je pravo i ono što je pogreš i da se to mora nauciti.
"A savršenijeh je tvrda hrana, koji imaju osjecanja dugijem ucenjem obucena za razlikovanje i dobra i zla" (Jevrejima poslanica, glava 5:14).

Bog ocekuje covecji zivot po Njegovom standardu. Bog ocekuje promenu naše mere vrednosti, stava, misli i zivota, sve dok ne stignu u liniju s Njegovim standardom. Ovaj proces preobracanja moze se objasniti kao zamena našeg standarda, mere vrednosti i mišljenja s Bozjim standardom, merom vrednosti i mišljenjem.

Bog ocekuje covecji zivot u Njegovim granicama i standardu. Bog ocekuje promenu naše mere vrednosti, stava, misli i zivota sve dok ne stigne u liniju s Njegovim standardom.

Greh moze biti i to što ne radimo

Do sada smo videli da se greh moze uciniti putem dela i misli. U slucaju da niste primetili, standard koji Bog ocekuje nastavlja se i postaje duzi i tezi. Sledece objasnjenje greha mozda ce biti najteze do sada.

Dali ste ikada primetili da se ceo zivot moze ziveti bez kradje, lazi, mrznje, prekršaja bilo kog Bozjeg standarda i zakona, sa perfektnom kontrolom uma i misli, i da opet ostanemo grešni? Sve loše stvari mozemo da zaobidjemo u zivotu i opet mozemo da ostanemo grešni zbog ovog poslednjeg greha. Mnogi ljudi u svetu su obuhvaceni tim grehom, a verovatno ni ne shvataju da je to greh.

Videli smo da mozemo da grešimo delom, kada radimo nešto što ne valja, ali greh je isto mogucan kada ne radimo nešto što biismo trebali. (Poslanica Jakovljeva, glava 4:17), objašnjava:
"Jer koji zna dobro ciniti i ne cini, grijeh mu je."

Culi smo da se greh cini putem dela, kada se puduhvatimo loših postupaka: kradje, lazi, preljube i tako dalje. Ali ova vrsta greha ukljucuje greh putem propusta, izostavljanja. Apostol Jakov objašnjava da, ako smo svesni dobrog rada, ako prepoznamo da je cinjenje izvesnih stvari dobro, onda je neuspeh tog dela greh. Neuspeh tog dela je nedostignut Bozji standard.

U novom zavetu su cetiri Jevandjeljske knjige ispunjene primerama tog greha. Isus se cesto obracunavao s onima koji su bili marljivi za strogu doslovnu poslušnost Bozjem zakonu, ali nisu shvatali da Bog ocekuje više od nas. U Hristovo vreme Fariseji su drzali detaljne zakone koji su tacno opisali šta se moze raditi i šta ne na primer Subotom. Fariseji su takodje marljivo davali svaku prvu desetinu dobitka Crkvi do najmanjeg zrna pšenice i satima ucili sve Bozje zakone. Postili su, molili su se Bogu redovno. Uprkos svemu Hristos im se obratio kao "slepim savetnicima," "licomernima" i "leglu otrovnih zmija."

Fariseji jenostavno nisu shvatili nameru Bozjeg zakona. Oni su se marljivo trudili da neprave greh, ali u njihovoj borbi i koncentrisanju nisu uspeli da dostignu zrelost koju Bog zahteva.

Uzmite u obzir neslogu izmedju Fariseja i Isusa Hrista. Najveci problem je bio oko Subote. Isus je cudima lecio narod i Subotom. U interpretaciji obdrzavanja Subote zakon Fariseja je bio takav da je medicinska pomoc dozvoljena samo u opasnim situacijama. Zato su se Fariseji razbesnili na Njega zbog lecenja naroda Subotom. Umesto radosti zbog lecenja napunila ih je gorcina.

U njihovom pogrešnom pogledu na kršenje Subote, Fariseji su se razbesneli toliko da su hteli da ubiju Hrista. Nisu shvatali da su Isusove cinjenice dobre, da su zaustavile patnju i bol naroda koji je mnogo puta trajao godinama. Duhovno slepi Fariseji nisu osecali ljubav prema narodu i u njihovom neprijateljskom ponašanju Isus im se obratio, "licemernima" i "otrovnim zmijama."

Promena onoga što jesmo

Vazna lekcija koja se moze izvuci iz svega ovoga: Strogo drzanje Bozjeg zakona ne pomaze u promeni ljudske naravi. To je zaista samo pocetak. Kao što smo ranije videli, drzanje Bozjeg zakona je standard koji Bog ocekuje od nas, ali to nije sve.

Ponekad pravimo istu grešku kao Fariseji. Obracamo paznju na to da ne pravimo greh i to je neki put jace od razloga za postojanje tog zakona. Naš fokus razmišljanja mora da se promeni od sebe i da se koncentriše na ljubav prema drugome.

Mozemo da pomislimo da je necinjenje prekršaja Bozjeg zakona dosta, ali Isus Hristos je objasnio drugacije. Nekoliko dana pre izvršenja smrtne kazne nad Njim, Isus je objasnio obavezu koju Njegovi sledbenici moraju uzeti u obzir:
"A kad dodje sin covjeciji u slavi svojoj i svi sveti andjeli s njime, onda ce sjesti na prijestolu slave svoje. I sabrace se pred njim svi narodi, i razlucice ih izmedju sebe kao pastir što razlucuje ovce od jaraca. I postavice ovce s desne strane sebi, a jarce s lijeve. Tada ce reci car onima što mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; ozednjeh, i napojiste me; gost bijeh, i primiste me; Go bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i obidjoste me; u tamnici bijah, i dodjoste k meni. Tada ce mu odgovoriti pravednici govoreci: Gospode! kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? ili zedna, i napojismo? Kad li te vidjesmo gosta, i primismo? ili gola, i odjenusmo? Kad li te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i dodjosmo k tebi? I odgovarajuci car reci ce im: zaista vam kazem: kad uciniste jednome od ove moje najmanje brace, meni uciniste. Tada ce reci i onima što mu stoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vjecni pripravljeni djavolu i andjelima njegovijem. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ozednjeh, i ne napojiste me; Gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne obidjoste me. I ovi ce otici u muku vjecnu, a pravednici u zivot vjecni" (Jevandjelje po Mateju, glava 25:31-43, 46).

Isus je ilustrovao ovu istu stavku takodje sa drugim primerima. Prica o Lazaru i bogatom coveku: "Covjek neki pak bješe bogat, koji se oblaciše u skerlet i u svilu, i zivljaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A bijaše jedan siromah, po imenu Lazar, koji lezaše pred njegovim vratima gnojav, I zeljaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; još i psi dolazahu i lizahu gnoj njegov. A kad umrije siromah, odnesoše ga andjeli u narucje Avraamovo; a umrije i bogati, i zakopaše ga. I u paklu kad bješe u mukama podize oci svoje i ugleda iz daleka Avraama i Lazara u narucju njegovu, I povikavši rece: oce Avraame! smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoci u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se mucim u ovome plamenu. A Avraam rece: sinko! opomeni se da si ti primio dobra svoja u zivotu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tješi, a ti se muciš. I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeci, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. Tada rece: molim te dakle, oce, da ga pošljes kuci oca mojega, Jer imam pet brace: neka im posvjedoci da ne bi oni došli na ovo mjesto mucenja. Rece mu Avraam: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. A on rece: ne, oce Avraame! nego ako im dodje ko iz mrtvijeh pokajace se. A Avraam mu rece: ako neslušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvijeh ustane ne ce vjerovati" (Jevandjelje po Luci, glava 16:19-31).

Ova prica daje najbolji primer greha putem necinjenja. Bogat covek nije hteo da obrati paznju na jednog siromaha. Lazar nije imao nikakav znacaj za bogatog coveka i njegovom zauzet zivotu, ali ga je Bog visoko cenio.

Još jedan primer bogatog coveka koji je imao pune ambare s namirnicima, ali nije obracao paznju na siromahe niti je hteo da im pruzi ruku pomoci:
"Kaza im pak pricu govoreci: u jednoga bogatog coveka rodi njiva. I mišljase u sebi govoreci: šta cu uciniti? nemam u što sabrati moje ljetine. I rece: evo ovo cu ciniti: pokvaricu zitnice svoje i nacinicu vece; i ondje cu sabrati sva svoja zita i dobro svoje; I kazacu duši svojoj: dušo! imaš mnogo imanje na mnogo godina; pocivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu rece: bezumnice! ovu noc uzece dušu tvoju od tebe; a što si pripravio cije ce biti? Tako biva onome koji sebi tece blago a ne bogati se u Boga" (Jevandjelje po Luci, glava 12:16-21).

Ovaj covek je gomilao blago za sebe, napunio je sva skladišta, imao je više nego što ce moci potrošiti, a istovremeno nije pokazao nikakav obzir prema drugima - još jedan greh putem necinjenja.

Cija je volja najvaznija

Hristovo ucenje pomaze razumu da je greh isto kada neuspemo da uradimo nešto što znamo da treba uraditi. Najveca stavka je jednostavno ova: Cija je volja najvaznija u zivotu? Da li naša volja, da radimo ono što mislimo da je najvaznije, ili Bozja volja, to jest da radimo ono što Bog misli da je najvaznije u našem zivotu?

Neraditi ono što znamo da je dobro stavlja našu licnu volju ispred Bozje volje. Takodje time demonstriramo da u nama ne postoji zelja da stavimo Bozju volju pre naše. Time se isto pokazuje da nemamo zelju za totalnim predavanjem Bozjem zakonu.

Kada stavimo nasu volju ispred Bozje volje, to je greh.

Apostol Jakov je prilikom objašnjavanja pravednih uslova postavio nekoliko jednostavnih pitanja o našoj veri:
"Kakva je korist, braco moja, ako ko rece da ima vjeru a djela nema? Zar ga moze vjera spasti? Ako, na priliku, brat ili sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu, i rece im koji od vas: idite s mirom, grijte se, i nasitite se, a ne da im potrebe tjelesne, šta pomaze? Tako i vjera ako nema djela, mrtva je po sebi" (Poslanica Jakovljeva, glava 2:14-17).

Apostol Jakov objašnjava da takva vera - bez dela - nevredi. Takva vera nema dugu vrednost, jer ne menja narav ljudsku niti pomaze drugima samo da cuju, "grejte se i nasitite se" kada su gladni i hladni.

Putem dobrih dela, radeci ono što znamo da treba raditi - Bog zida u nama Svoju narav i Svoj karakter. Ako zelimo da odbacimo naše sebicne i grešne navike, onda ih moramo zameniti s Bozjom, dobrom navikom. To se ne radi carobno, odjedanput. Naše navike i narav moraju se zameniti Bozjim navikama i naravi.

Apostol Pavle ovako objašnjava u Galatima poslanici, glavi 5:16: "Velim pak: po duhu hodite, i zelja tjelesnijeh ne izvršujte."

Bozji Duh koji zivi u nama uci kako da prepoznamo i obidjemo greh da nebismo dalje vršili telesne zelje. Sveti Duh nam pomaze da prepoznamo, razumemo i drzimo Bozji pravac. Takodje Bozji Duh daje snagu koja demonstrira našu veru kada drzimo dela koje nam je apostol Jakov objasnio da su apsolutno potrebna.

        Prilike postoje za castan i dobar rad koji znamo da treba raditi. Trud prema našim familijama, na primer, da ih ojacamo i štitimo, da ih ucimo vrednostima toplog drugarstva i srdacnog, neznog osecanja. Naš dom treba da bude ohrabrujuce mesto za sve clanove, kuca saveta, ljubavi i pomaganja. Prilike postoje za dobar rad prema našoj duhovnoj familiji. Bozja Rec kaze da je cista religija ovakva:
        "Jer vjera cista i bez mane pred Bogom i ocem jest ova: obilaziti sirote i udovice u njihovijem nevoljama, i drzati sebe neopoganjena od svijeta" (Poslanica Jakovljeva, glava 1:27).
        Bog uci da trebamo biti nezni s osecanjem, da vodimo brigu o drugima i da postanemo iskreno ljubazni prema narodu, to je odraz Njegovog nacina zivota. Bog uci da trebamo da postanemo sve više kao Isus Hristos. Isus je dao Svoj zivot kao ziva zrtva za celo covecanstvo. Mnoge je prilika za dobra dela: ohrabrivanje, pomaganje, pokazivanje ljubavi svima u potrebi. Kada radimo takve stvari, onda cinimo dobra dela, onda zrtvujemo naše vreme i energiju za blagostanje i dobitak drugih.

Vrhunac objašnjenja greha

Bog je postavio visoke standarde kojima mozemo prepoznati i zaobilaziti greh. Greh utice na sve nas. Najzad, greh je "bilo šta što je kontra Bozjoj volji, ili sve ono što ne reflektuje izricito Bozji Sveti karakter."

Ovo su standardi koje je Bog postavio za sve nas. Naš napor u prepoznavanju i uklanjanju greha iz naše naravi moze se uporediti s pricom u kojom skulptor reze ogroman blok kamena. U prolazu jedan covek pridje i pita šta ce to biti kada se završi? Skulptor mu odgovori, "Slon." Covek se cudeci pita, "Kako mozete da izrezete slona?" Skulptor malo pomisli i onda odgovori: "To je vrlo jednostavno, izrezete malo po malo sve što ne izgleda kao slon."

Ista je takva naša aktivnost. Moramo da izrezemo greh iz naseg zivota.

Naš cilj je onda ovaj: moramo da izrezemo iz naše naravi sve što ne izgleda kao Bog. Moramo da odlomimo i odbacimo van našeg zivota sve što je greh, to jest sve protivno Bozjoj volji, sve što nije izricit izraz Bozjeg karaktera. Naša namera je da sve više i zrelije reflektujemo i razvijamo Bozji Um i Bozji nacin zivota u našem karakteru.

Pronadjen put za povratak Bogu

Realisticno gledano, mnogo naši citaoci zive s mukom, patnjom i štetom koju su navukli na sebe zbog greha, delima i lošim postupcima, promašajima cilja i prekršajima naše savesti. Tezina tih mnogih i raznih prekršaja su cesto suviše za nas.

Jedini odgovor na taj problem je Isus Hrist. Isus je došao na zemlju ne samo da omoguci oproštaj prošlosti, nego i da pomogne u osvajanju i pokoravanju duboko ukorenjenih navika, koje je mnogo puta nemoguce izrezati van naseg zivota. Isus je naš milostivi Visoki Svestenik na nebu koji interveniše pred Bogom za nas. Isus je uvek spreman da pomogne u savladavanju greha.
"Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe nase, i ocisti nas od svake nepravde" (Prva poslanica Jovanova, glava 1:9).

Apostol Jovan dakle potvrdjuje našu ljudsku slabost i ohrabruje da se ne predamo.
"Djecice moja! ovo vam pišem da ne griješite; i ako ko sagriješi, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika. I on ocišca grijehe naše, i ne samo naše nego i svega svijeta" (Prva poslanica Jovanova, glava 2:1-2).

        Ova vest daje svaki razlog za hrabrost u našoj dnevnoj borbi protiv greha. Isus Hrist razume našu nepriliku.
        "Jer nemamo poglavara sveštenickoga koji ne moze postradati s našijem slabostima, nego koji je u svacemu iskusan kao i mi, osim grijeha. Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nadjemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoc" (Jevrejima poslanica, glava 4:15-16).
                                                                            - Djon Ros Srejder